Врлика

Врлика је град у Цетинској Крајини. Административно припада Граду Врлика у Сплитско-далматинској жупанији. До грађанског рата у Хрватској насеље је било у саставу некадашње општине Сињ. По овом граду зове се и околни крај – Врличка Крајина – који је дио Цетинске Крајине.

У Врлици се налази православна Црква Светог оца Николаја из 1618. године, католичка црква Госпе Ружарице из 1898. године, а, такође, у граду се налазила и унијатска црква Свете Тројице из 1844. године, која је порушена до темеља 1970. године.

Географија

Град Врлика се налази на 470 м надморске висине, на самом рубу Врличког поља, уз државни пут Загреб–Сплит, на 66 км од Сплита. У граду извире једна од притока ријеке Цетине – Чесма.

Град има угодну микроклиму због самог положаја. Има субмедитеранску климу, која се мијеша с континенталном планиснком климом, чиме Врлику чини угодним мјестом за боравак људи који болују од респираторних болести.

Демографија

У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005:

Према попису из 1991. године Врлика је имала 1334 становника, од чега се – 958 изјаснило као Хрвати, 233 као Срби, 9 као Југословени и 134 који нису рекли којој од наведених група припадају.

У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.:

Новоформираном Граду Врлика припадају насеља – Цивљане и Цетина. Према попису из 2001. године Врлика је имала 2.705 становника [6].

Презимена из Врлике

Српска презимена Зрнић, Слободан (9. октобар 2017). Порекло презимена – насеље Врлика. Портал Порекло, Приступљено 20. маја 2025.Презимена из Врлике. vrlika.free.fr Приступљено 20. маја 2025.:

• Бабић — Православци, славе Св. Николу (присутни у 18. веку, Кукар)
• Бачковић — Православци, славе Св. Георгија (присутни у 18. веку, Кукар)
• Балаћ — Православци, славе Св. Георгија (присутни у 18. веку)
• Паспаль — Православци, славе Св. Николу (присутни у 18. веку, Кукар)
• Савић — Православци, славе Св. Николу (присутни у 18. веку, Кукар)
• Стојић — Православци (слава непозната)
• Поцућа (Почуча) — Православци (слава непозната)
• Петровић — Православци (слава непозната)

Изумрла српска презимена:

• Кулишић, Вујиновић, Броћета, Вуга – Врлика
• Шкаљ, Раилић, Жован – Кукар

Хрватска презимена:

• Батовања — Католици (присутни у 18. веку, Кукар)
• Баришић — Католици (присутни у 18. веку)
• Вучемиловић — Католици (у првој половини 19. века на њиховом месту били Жовани, Кукар)
• Вранчић — Католици (присутни у 18. веку)
• Зорић — Католици (присутни у 18. веку, Кукар)
• Матусина — Католици (присутни у 18. веку, Кукар)
• Мишур — Католици (присутни у 18. веку)
• Оклопчић — Католици (присутни у 18. веку)
• Турудић — Католици (присутни у 18. веку)

Галерија

Тврђава Прозор изнад Врлике, 1910. Фотограф: др Радивоје Симоновић Богдан Шекарић (2019), Фотографије др Радивоја Симоновића. Књига друга – Велебит. Нови Сад..

Напомене

[нп. 1] Садржи податке за некадашње насеље Кукар, које је 1857, 1880, 1900, 1910. и 1948. године исказано као насеље.

Спољашње везе

• Додатне историјске податке можете пронаћи на интернет презентацији удружења „Врличка крајина“

Референце