Црква Свете преподобне мајке Параскеве у селу Бјелина припада Српској православној цркви, Епархији далматинској, Архијерејском намјесништву шибенском, и налази се у саставу Парохије Ђеврске – Бјелина Епархија далматинска „Парохија Ђеврске – Бјелина“, Приступљено 04. 08. 2025..
Храм је подигнут 1815. године на брежуљку званом Брежина, који се налази у средишњем делу села, између самог центра и засеока Калањева Драга и Грачак. Та локација, видљива са свих страна, одабрана је као најпогодније место за сакрални објекат, јер црква на тај начин доминира простором.
Пре изградње цркве у Бјелини, мештани су на богослужења одлазили у оближња села и манастире. Најчешће су се упућивали у Биовичино Село / Модрино Село у цркву Светих апостола Петра и Павла (саграђена 1524), у Бргуд у цркву Светог Лазара (1689), у Добропољце у цркву Светог Ђурђица (1724), али и у знамените манастире Крупу (1317) и Крку (1350) Коста Новаковић, Бјелина – Далмација, Београд–Нова Пазова: Издавачки одбор и Београф, 2008.. У манастир Крку су мјештани Бјелине редовно одлазили за Преображење Господње, 19. августа.
Црквена слава
Црква Свете Петке у Бјелини је матична црква и за село Парчићи, упркос томе што се у том месту налазила стара црквица посвећена Светом Прокопију, подигнута још у XII веку, у близини извора и локве зване Марица. Дан Свете Петке, 27. октобар 27. октобар о.г. — „Преподобна мати Параскева (Света Петка) Трнова“, Православни подсетник / православно.rs, у Црквеном календару за 2025. годину. Приступљено 03. 08. 2025., обележава се као црквена и сеоска слава у Бјелини и Парчићима.
Некада су се на празник окупљали мештани у великом броју из Бјелине и из суседних села и шире. Након свечане литургије у храму, поред цркве се организовало народно весеље уз коло и песму, а потом су следила гостопримства по сеоским кућама, код родбине, пријатеља и кумова. Ова традиција је била не само духовни догађај, већ и друштвена свечаност током које су склапана нова познанства, пријатељства, па и женидбе и удаје [2].
У засеоку Калањева Драга налази се капела Светог Георгија, саграђена и освећена почетком XV века (између 1418. и 1420. године). Поред ње се некада налазило старо сеоско гробље, које је касније пребачено у порту цркве Свете Петке, чиме је овај храм постао централно место духовног и културног живота мештана [2].
Сабор Свете Петке и обележавање двестогодишњице храма (27. октобар 2015. године)
На празник Свете Петке, 27. октобра 2015. године, у селу Бјелина је одржан свечани Сабор, који је окупио око 400–500 верника из Бјелине и околних места. Поред редовног празничног богослужења, ове године је обележено и 200 година од изградње храма, што сведочи и камена плоча изнад улазних врата са натписом: „1815. г. … саздана у настојању епископа задарског Венедикта Краљевића…“
Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински г. г. Фотије, у саслужењу више свештеника и монаха, међу којима су били и бјелински архимандрити Павле и Марко Калањ. Након литургије и свечане литије, уследила је беседа Владике Фотија, у којој је најавио да ће Епархија далматинска поднети иницијативу за проглашење храма манастиром, како би ово свето место постало духовно уточиште за све који желе да следе врлине Свете Петке, њену скромност и преданост Христу.
Уз духовни програм, организовано је и народно весеље на платоу испред цркве, на Брежини, где су се окупљени верници, расељеници и потомци традиционално окупљали на славу својих предака.
Посебан тренутак свечаности било је и додељивање црквених одликовања и признања за несебичан допринос обнови и очувању храма. Орден др Никодима Милаша уручен је господину Младену Калању, док су епархијске грамате добили: Јово и Душанка Пуповац, Ратко Новаковић, Предраг Марунић, Драго Калањ, Владислав Станивук, Слободан (Јове) Марунић, Слободан (Николе) Марунић, Бранко Калањ и Миломир Марунић СПЦО Бјелина – званична веб страница (архивирана верзија од 25. децембра 2021)..
|
|
Опис цркве
Црква је једнобродна, уздужна грађевина правоугаоног облика, са правоугаоном апсидом на истоку и звоником на преслицу на западу Милојко Будимир „Преглед и стање црквених објеката на подручју Далматинске епархије“, Братство XX, Београд 2016. Подигнута је од камена, при чему је доњи део фасаде, до висине прозора, изведен у откривеном каменом зиду, док је горњи део малтерисан и окречен у бело. Црквени кров је двоводни, покривен црвеним ћерамидом.
На западном прочељу доминира звоник на преслицу, са два звона смештена у лучно засведеним отворима. Улазна врата су једноставна, надвишена правоугаоним каменим оквиром, изнад којих је смештен један од декоративних елемената храма орнаментирана камена плоча – прозорска ружа, зракасто изрезана.
Иконостас
Иконостас у цркви потиче из XIX века и представља вредан пример традиционалне уметности и занатства тог доба. Израђен је у комбинацији дрвета и зида, што је карактеристично за поједине храмове у Далмацији. Као и у већини православних храмова у области, иконостас садржи четири престолне иконе, постављене у доњем реду, док су изнад њих поређане иконе у два додатна хоризонтална реда, распоређене у квадратним пољима. Ликови на престолним иконама су посребрени, а горња половина икона је позлаћена.
Од текстилних предмета у храму се посебно издваја тамнозелени фелон, украшен везом у злату, који представља значајан пример литургијске одежде. Пажњу заслужују и царске двери, односно врата која воде у олтарски простор, израђена са уметничким осећајем за детаљ и традицију [2].
Православно гробље у Бјелини
Православно гробље уз цркву Свете Петке у Бјелини вероватно потиче из ранијег периода, односно од времена првог насељавања становништва на овом подручју. На простору Бјелине постојала су и друга два гробља коришћена у прошлости: једно код капеле Светог Георгија у Калањевој Драги и друго код локалитета Жмирића Градина. Посмртни остаци сахрањених са ових гробаља су у каснијем периоду ексхумирани и пренесени на садашње гробље код цркве Свете Петке, у нове гробнице [2].
Простор око цркве и гробља окружује столетна борова шума, која храму даје посебан амбијент. Прилаз гробљу је обележен алејом чемпреса, која води од пута ка главном улазу. До почетка грађанског рата у Хрватској, гробље је било уређено и ограђено камено-бетонском оградом, са три улазне капије – једном према самом селу, другом према засеоку Калањева Драга и трећом према засеоку Грачак.
Гробље у Бјелини користе и мештани села Парчићи, тако да оно представља заједничко православно гробље за оба насеља. Хрватско становништво из Бјелине, које је припадало римокатоличкој вери, користи гробље код цркве Светог Анте у суседном селу Нунићу.