Каришница је кратка, али еколошки значајна ријека која извире из истоимене пећине изнад Паулића млинице, на надморској висини од око 20 метара, и након свега 2,4 километра тока улива се у Каринско море, у области познатој као Тувина. Њен ток пролази кроз кршки крајолик, типичан за Далмацију, са сезонским издашним врелима која често пресушују током лета, а у кишним периодима нагло набубре.
Извор Каришнице налази се у пећини дугој око 120 метара, која је током сушне сезоне проходна и представља станиште ретких подземних организама. Поред привремених становника као што су шићмиши потковњаци (Rhinolophus spp.) и жабе гаталице (Hyla arborea) и велике зелене жабе (Rana ridibunda), у пећини живе и стални подземни становници – троблобионти и стигобионти. Међу њима су посебно значајни подземна козица (Troglocaris anophthalmus) и буковичка орјашка воденбабура (Sphaeromides virei mediodalmatina).
Каришница тече кроз плитак кањон који представља важно станиште петрoфилне флоре и фауне. Стрме литице идеалне су за гнежђење ретких птица као што су ушара (Bubo bubo), највећа сова на свету, и модрокос (Monticola solitarius), егзотично обојена птица која обитава у том подручју током целе године.
Током свог кратког пута до ушћа, водоток Каришнице омогућава развој бројних врста бескичмењака – инсеката, паукова, ракова и пужева. Посебно су значајни водени копрцари (Coleoptera) и вретенци (Odonata), који се сматрају добрим индикаторима квалитета воде. Пауци као грабљивци одражавају стабилност копнених екосистема.
На ушћу у Каринско море налази се мочварно подручје Тувина, где се мешају слатка и морска вода, што ствара изузетно богато и разноврсно станиште. Ово подручје је важно одмориште за бројне селице и мочварне птице, међу којима се посебно истиче кулик слјепчић (Charadrius dubius), који се ту и гнезди.
У мочварним и песковитим зонама обале могу се наћи ретке биљке обалних слануша, критично угрожених врста у Хрватској и Европи.
Природна вредност и заштита
Подручје Каришнице и Тувине представља значајан природни комплекс са више од 350 врста биљака, 100 врста птица и великим бројем других животињских врста. Због своје еколошке вредности, Каришница је кандидат за укључење у европску еколошку мрежу Natura 2000, а од 2006. године ужива привремену заштиту као значајни крајолик, с планом трајне заштите Udruga za biološka istraživanja – BIOM. Letak: Karišnica..