Врело Уне или извор ријеке Уне је један од најзначајнијих природних споменика у Лици у Хрватској. Налази се у личком дијелу Задарске жупаније, код мјеста Доња Суваја, на 396 метара надморске висине. Извире испод падина планина Пљешевице и Стражбенице, чинећи ову локацију не само географски, већ и еколошки изузетно важном. На самом извору Уне налази се бајковито плавозелено језеро окружено шумом и високим стрмим литицама, које додају додатну чар и мистичност овом месту. Ово врело није само географски значајно, већ је и једно од најдубљих кршких извора на свијету.
Дубина и карактеристике врела
Врело Уне је најдубљи кршки извор у Хрватској и међу пет најдубљих на свијету. Истражено је до дубине од 248 метара, али дно није досегнуто. Овде вода има константну температуру од 2–3°C, што је један од карактеристичних елемената кршког извора. Изворишта је округлог облика, а вода је мирна и модрозелена.
Процес настанка врела повезан је с геолошким структурама на којима се оно налази. Врело је настало на месту додира верфенских обојених шкриљаца из почетка тријаса и млађих јурских вапненаца, а на стијенкама су присутне мале седрене наслаге које су резултат дуготрајних природних процеса.
Вода и ток ријеке Уне
Вода која понире на ширем подручју као што су Грачац, Брувна, Мазина и Велика Попина излази кроз Врело Уне на површину. Ријека Уна тече на територији Хрватске на око 120 километара, док њен ток у БиХ износи 90 километара. Врело се окомито спушта до дубине од око 50 метара, а потом се сужава на пукотину ширине десетак метара. Затим наставља према сјеверозападу до дубине од 83 метра гдје се сужава на 5 метара. Потом нагло скреће према југу и иде окомито до дубине од 123 метра. Наставља према сјеверозападу до 205 м и на неким се дијеловима сужава на 2 до 3 метра. На дубини од 235 метара извор се сужава у ужи канал који се шири након десетак метара. Постигнута дубина је 248 метара.
Биодиверзитет и заштита
Подручје врела је обрасла значајном биолошком заједницом. Овде се налазе бројне врсте као што су Cinclidotus-Platyhypnidium-Rivulogammarus, као и бројне алге које прекривају површину врела. Међу животинским врстама, ту су личинке тулара (Trichoptera), воденцвјетова (Ephemeridae), пужева и водени корњаши. Чак и дубоко у врелу откривени су чвораши и риба пеш, чинећи изузетну биоразноликост овог јединственог природног подручја.
Врело Уне и његов кањон, који се простире у дужини од 150 метара, проглашени су заштићеним хидролошким спомеником природе 1968. године. Површина која је заштићена износи 263 хектара (2,63 км²), чиме се обезбеђује континуирана заштита и очување овог важног природног ресурса. Велики дио тока ријеке у БиХ такође је проглашен националним парком, чиме је омогућена његова дугорочна заштита и унапређење туризма.
Легенда о Уни
Легенда каже да су назив ријеке дали Римљани. Када су их угледали, узвикнули су “Уна, уница!”, што значи “Једна, једина!”. Овај назив није само одраз природне лепоте ријеке, већ и дубоке везе које су Римљани осећали према овом месту као јединственом природном феномену.