Петар Омчикус (1926–2019) био је један од најзначајнијих српских сликара 20. вијека, стваралац који је обухватио готово све сликарске жанрове, али илустрацију, графику, скулптуру и мозаик. Иако је већи дио живота провео у Београду и Паризу, Петар Омчикус је по оцу поријеклом из села Радучић, близу Книна, што га чврсто повезује с подручјем Тромеђе. Његов предак, архимандрит Герасим Омчикус, био је једна од водећих личности манастира Крка почетком 19. вијека.
Рођен је 6. октобра 1926. у Сушаку, тадашњој Краљевини СХС. Отац Петар био је подофицир у аустроугарској војсци и службеник на жељезници, а мајка Маријета (Душанка), поријеклом с Корчуле, из племићке породице Самуели – Качић. Породица се 1937. преселила у Београд. Ту се Петар рано определио за умјетност, инспирисан изложбама у Музеју кнеза Павла и под утицајем старијег брата Чедомира Драгосављевић Савин, Љ. (2023). Петар Омчикус. Културни центар Новог Сада – Агора, 20. фебруар 2023. Приступљено 14. маја 2025..
Током рата похађао је Школу за примењене уметности. Учесник је културног рада у оквиру НОБ-а, а после рата уписује Ликовну академију у Београду. Био је један од оснивача чувене Задарске групе (1947), побуњеничке умјетничке комуне која је одбацила соцреалистичке догме. Из тог духа израста и група Једанаесторица (1951), с којом је утицао на слободнији развој модерне уметности у Југославији.
Са супругом, сликарком Косом Бокшан, одлази 1952. у Париз, гдје започиње нову фазу уметничког живота и прелази ка апстрактном и колористичком изразу. Излагао је на престижним салонима у Паризу, Лондону, Њујорку, Дизелдорфу, био уврштен у Речник апстрактног сликарства. Његов париски атеље био је отворен простор умјетничке комуникације.
Иако је живио у Француској, одржавао је снажне везе с Југославијом. Са супругом је организовао уметничке сусрете у Велој Луци на Корчули. У Србији је имао бројне изложбе, а добитник је значајних награда: Октобарског салона (1972), Гран прија у Ријеци (1984), награде УЛУС-а (2018). Члан САНУ постао је 1994, а редовни 2015. године.
Основао је Фондацију „Косара Бокшан – Петар Омчикус“ у Београду. Преминуо је 2019. године и сахрањен је на Новом гробљу. Умјетник слободног духа, остао је вјеран завичајном коријену и сликарству које је поистовећивао са животом самим.
Галерија
